|
|
| < | studeni, 2007 | |||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | |||
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | ||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Citajte i komentirajte moju pricu !!
**dujma(juda)
**tesina
**civi
**džeba
**megi
**žila
**trifa
**ina
**dela
**stvora
**lasa
**mare (po novom Ria)
Neznam vise u komentare stavljate adrese blogova da vas upisem a mozete mi i poslat na onaj mail: www.prorocicadzazira@yahoo.com
1. poglavlje, 28. prosinac 2007. srijeda
I
Bila je srijeda. Mrak je pao na ulice. Ostala su još samo tri dana do Nove Godine. Mihaela i Nina šetale su ulicama grada i dogovarale se kako će proslaviti Novu Godinu. One su išle u osmi razred osnovne škole. ¨Moja kuća će za Novu Godinu biti prazna. Veoma je prostrana tako da možemo još nekoliko ljudi pozvat. Starci će mi najvjerojatnije otići kod svojih dugogodišnjih prijatelja i neće se vratit do jutra¨: uzdahnula je Nina. Ona je bila kćer jedinica. Bila je veoma razmažena jer su joj roditelji svašta dopuštali. ¨Što se mene tiče, u potpunosti sam za¨: potvrdila je Mihaela. Prijateljice su se nastavile šetati ulicama kad su odlučile poći kući. Pozdravile su se te se svaka uhvatila svoga puta.
II
…¨Znači dogovorili smo se?¨: upitala je Ida. Uslijedilo je nekoliko trenutaka šutnje dok je Ida slušala svoga sugovornika. ¨OK, vidimo se. Bok¨: Ida je poklopila telefon. Uzdahnula je. ¨Uff već je devet sati. Vrijeme prebrzo prolazi¨: sama sebi rekla je Ida. Ona je bila bliska prijateljica Nine. Dobro su se slagale. Ida je imala mlađeg brata Hrvoja. Sišla je niz stepenice, otišla u kuhinju te si pripremila pahuljice. Ušla je u dnevni boravak namjeravajući gledat televizor. Tamo je zatekla Hrvoja. ¨Ti si još budan? Idi spavat ¨: strogo je rekla Ida. ¨Neću. Imam pravo ostat budan. Sad će mi završit emisija¨: reče Hrvoje. ¨Nemoj mi prkosit¨: Ida je sjela na kauč pokraj svog brata :¨Daj mi daljinski¨. Hrvoje se usprotivio. Tada se Ida naljutila. Opalila mu je šamar. Hrvoje je banuo u plač pod lukavom namjerom da probudi mamu i tatu. Tada mu je prišla sestra:¨Nećeš mene zavarati mali balavče. Marš u sobu!¨: izderala se Ida. Hrvoje je poslušao jer je slutio novi šamar. Ida je sjela za televizor. Jedući pahuljice listala je po programima. Nije bilo ništa zanimljivo. Posrkala je zadnji zalogaj pahuljica. Otišla do kuhinje ostavit posuđe te se uputila nazad ka dnevnoj sobi. Shvatila je da nema ništa zanimljivo na programima. Pogledala je na sat. Bilo je 23:10h. Ida je odlučila zaspat. Pala je u san na fotelji u dnevnom boravku.
2. poglavlje, 29. prosinac 2007. četvrtak
I
Mirjana je sjedila za radnim stolom te pisala imena biljaka za herbarij koji su imali za zadaću napravit preko zimskih praznika. Tada joj je zazvonio telefon. Javila se: ¨Halo?¨. … … … … ¨Da naravno. Bok¨: poklopila je. Obula je čizmice, obukla jaknu te još jednom premazala suhe usne labelom. Izašla je iz stana te zaključala vanjska vrata.
II
Kad je Mirjana stigla pred školu tamo je zatekla Danijela. ¨Bok. E slušaj kad sam već naišla na tebe. Gdje slaviš Novu Godinu¨: upitala je Mirjana. ¨Pa nisam mislio ništa posebno. Možda malo izaći van, ali ništa posebno¨: odgovorio je Danijel. ¨Pa da ti kažem ni ja nisam mislila ništa posebno. Čak sam razmišljala o tome da Novu Godinu provedem kod kuće, sama¨: Mirjana je uzdahnula, te produljila zadnju riječ. Baš kad je Danijel htio nešto reći Nina im je prišla te ga poklopila. ¨E taman sam vas trebala. Novu Godinu se slavi kod mene. Dali bi mogli doći?¨: upitala je Nina. Danijel i Mirjana su malo zastali. ¨Što se mene tiče, može¨: rekao je Danije. Mirjana nije dugo očijukala. Potvrdila je: ¨Pa dobro¨. ¨Savršeno, zasada svi ste za. Ništa onda, vidimo se kasnije. Bok!¨: uzdahnula je Nina.
III
Nina je sjedila u klupi sa Mirjanom. Imala je engleski koji je pohađala preko zimskih praznika sa cijelim razredom. Imali su to jednom tjedno i to baš četvrtkom. Uzela je blok papira te na četiri papira napisala: ¨DALI MOŽEŠ DOĆI KOD MENE ZA NOVU GODINU?¨. Poslala je to četvorima učenicima; Marku, Matiji, Domgaoju i Steli. Ubrzo je dobila odgovore na svoja porukice. Svi su se složili da mogu. Nina je uzela sve papiriće, zgužvala ih te bacila u kantu za smeće koja je bila u kutu učionice. Vratila se na mjesto te pozorno slušala predavanja svoje nastavnice. Kad je zvono zazvonilo, Nina je spakirala svoje knjige u torbu te se uputila po hodnicima škole. Putem je pričala sa Mihaelom. Raspravljale su što će sve kupit za Novu Godinu. ¨Ajde ti sutra dođi do mene i ponesi nešto love pa ćemo otići nešto kupit. OK?¨: upitala je Nina. ¨Ma naravno. Sve za moju prijateljicu¨: odgovorila je Mihaela.
IV
Danijel je ušao u kuću. Dočekala ga je tama. Upalio je svijetlo u hodniku, izuo se te se uputio ka svojoj sobi. Na putu ka sobi uočio je svoju mamu kako priča sa nekim čovjekom. Nije ga mogao prepoznat. Kad je stigao u sobu, bacio je torbu na krevet. Otišao do kupaonice te oprao ruke. Sišao je u prizemlje te pitao mamu što ima za jesti. Uočio je kako je čovjek otišao. ¨Eno, imaš tamo paštu. Ne zaboravi oprat suđe nakon što pojedeš¨: strogo je rekla mama. ¨OK, OK, OK.¨: gunđao je Danijel. Kada je pojeo, i napravio sve sitnice koje su slijedile nakon objeda, prišao je mami. ¨Mama ja ću Novu Godinu slavit kod prijateljice Nine. Još se nekoliko nas iz razreda okuplja pa ćemo to proslavit. Dali se slažeš¨: upitao je Danijel. Mama se pri početku malo dvoumila, ali je kasnije popustila: ¨No hajde dobro, ali moraš ispuniti nekoliko uvjeta. Prvo – moraš cijeli prvi kat pospremit, drugo – moraš ponijet mobitel te se svakih pola sat javljat porukom, i treće – moraš biti kući do ponoći¨. ¨Hmm. Ako spremim i cijeli prvi kat, možemo li se nagodit da ostanem do 1h ujutro?¨: lukavo je upitao Danijel. Mama se nećkala ali je tada strogo popustila: ¨Dobro ali onda i podrum!¨. ¨Naravno sve za moju mamicu¨: rekao je Danijel. Mislio je ako želi stići sve što je isplanirao morat će prvo pospremit kuću pa se bacio na spremanje.
V
Stela je gledala na sat i uočila kako je već 22:10h a ona je cijelo vrijeme samo ljenčarila. Ona se već nagodila sa mamom da ostane do 1h ujutro bez ikakvih uvjeta. Ležala je na krevetu. Ispred nje stajao je veliki televizor. Uzela je daljinski te krenula listat po programima. Prestala je listat kad je naišla na tjednu prognozu. ¨Pomak oblaka sa sjevera uzrokovat će nestabilnosti te će doći do veoma hladnog vremena koje će baš pogoditi naše područje. Ciklona će uzrokovati veoma velike padaline snijega po cijeloj zemlji. Prognozira se kako bi do kraja tjedna moglo napadati više centimetara snijega. Nova Godina će izgleda ipak biti snježna. Ugodna večer¨: oglašavao se televizor. Stela je tada uzela daljinski i ugasila televizor. U sobi je prevladala tama. Kapci su joj postajala sve teži i teži sve dok nije pala u san.
3. poglavlje, 30. prosinac 2007. petak
I
Marko je otvorio svoje usnule kapke. Pogledao je kroz prozor svoje sobe te vidio neobičnu pojavu. Veliki pokrivač snijega pokrio je gradske ulice i krovove kuća. Marko je takvu situaciju već vidio ali ono što mu je bilo neobično je bila velika mećava koja je padala kao iz kante. Malo se obradovao pošto ove zime još nije imao poštenog snijega. Gledajući kroz prozor, još se jednom protegnuo. Otvorio je vrata svoje sobe te se uputio u kupaonicu. Putem je zatekao vrijednu mamu koja je bila u žurbi sa krpom u ruci. Kada je obavio svoje potrebe u kupaonici vratio se u sobu. Na stolu je ugledao svoj mobitel koji je vibracijama polako ¨hodao¨ po stolu. Bližio se ruku no tada ga je Marko uzeo. Shvatio je da je dobio poruku. Ugledao je nepoznat broj. Poruka je glasila: ¨TKO CE KOGA? VEC SVOJ SVOGA¨. Marka je zbunila ta poruka. Mislio je da ga ili netko zeza ili je netko krivo poslao poruku. Obrisao ju je. Sjeo je za stol koji se nalazio točno iza prozora. Stavio je ruke na stol a glavu na ruke te nastavio promatrati prekrasan događaj koji se odvijao vani.
II
Domagoj i Matija bili su dobri prijatelji. Imali su zajedničke interese. Matija i Domagoj su se dogovorili naći na već dogovoreno mjesto. Matija je uvijek malo prije uranio kako bi bio siguran da Domagoj neće otići. Stigao je na križanje ulica gdje ga je čekao. Mećava je i dalje padala pa nije mogao vidjeti ništa u daljini premda je bio dan. Zatim je ugledao nepoznatu osobu kako mu se približava iz daljine. Kad mu je malo prišla shvatio je da je to njegov dugo znani prijatelj. ¨Napokon¨: uzdahnuo je Matija. Domagoj ga je brzo pogledao te pogled usmjerio u daljinu. ¨Već su dva sata¨: rekao je Domagoj. ¨Nemaš brige, videoteka radi do osam sati navečer¨: sa smiješkom mu je odgovorio Matija. Prijatelji su se uputili prema dogovorenom cilju. Na posljetku su stigli. Domagoj i Matija su ušli u videoteku. ¨Dobar dan¨: pozdravio je Matija:¨Htio bih samo upitati, dali ja danas podignuti film mogu vratiti preksutra za istu cijenu?¨. ¨Naravno sinko. Takva su naša pravila na Božić i Novu Godinu¨: ljubazno im je odgovorio čovjek koji je radio na blagajnu videoteke. Domagoj i Matija nisu se dugo dvoumili. Podigli su tri željena filma, te ih odnijeli na blagajnu. ¨Evo ga¨: rekao je čovjek : ¨filmove plaćate kad ih vratite¨. Domagoj i Matija izašli su iz trgovine, stavili kape te se uputili već dogovorenom cilju.
III
…… ding dong … ding dong … … zazvonilo je kućno zvono. Nina je prišla vrata te kroz zamagljeno debelo staklo na sredini vrata ugledala sivu boju. Shvatila je da je to njena već dobro znana prijateljica Mihaela. Otvorila joj je vrata te rekla: ¨Uđi, ali nemoj se izuvat, sad ću ja¨. Potrčala je u dubinu prostora kuće. Mihaela je stajala u hodniku čekajući svoju prijateljicu. Nina se vratila. Obula je čizmice, obukla jaknu, koja joj je pokrivala tijelo do bokova, te je zakopčala. Otvorila je ladicu obližnjeg ormarića te izvadila kapu. Stavila ju je. Izašla je iz kuće. Prijateljice su se uputile trgovini. Snijeg je padao. Već je napravio malu snježnu podlogu na kapama prijateljica. Tada su ušle u trgovinu. Bio je to prostrani trgovački centar, moglo bi se reći i robna kuća. Uzele su kolica te krenule po redovima artikala. Trpale su sve moguće stvari na koje bi naišle a da su im se svidjele. Pokupovale su sve što im je bilo potrebno. Tada su došle do blagajne. Kad im je blagajnica otkucala sve artikle rekla je: ¨258kn¨. Mihaela se zabuljila. ¨Nina, ja imam samo pedeset kuna¨: Mihaela je dala Nini svoje novce. ¨Nebrini imam ja i više nego dovoljno¨: sa smiješkom je odgovorila Nina. Kad su sve platila i potrpale po vrećicama, uputili su se Nininoj kući. ¨Ti ostaješ kod mene spavat, jeli tako?¨: upitala je Nina dok je otvarala vrata svoje kuće. ¨Da, valjda. Tako smo se dogovorile, zar ne?¨: slegnutim ramenima je odgovorila Mihaela. ¨Ma daj ne pričaj gluposti. Naravno da ostaješ. Imam četiri gostinjske sobe¨: odgovorila je Nina te odložila vrećice na pod. ¨Idemo ovo raspakirat pa ćemo napravit još neke planove za sutra OK?¨: upitala je Nina. ¨Naravno¨: odgovorila joj je prijateljica.
4. poglavlje 31. prosinac 2007. subota
I
Bila su već tri sata. Nina je otpratila svoje roditelje do vrata koji su se rano uputili svojim prijateljima. ¨Nina javljaj nam se svaka dva sata da znam da je sve u redu¨: rekla je mama. ¨Da naravno¨: dražesno je odgovorila Nina. Zatim je zaključala vrata. Dotrčala je do dnevne sobe gdje je ugledala Mihaelu kako priprema stvari za slavlje. ¨Bit će ovo najbolja Nova Godina do sada, obećavam ti¨: Nina je rekla Mihaeli.
II
…… ding dong … ding dong … ding dong … zvono je zazvonilo. Nina je uzbudljivo dotrčala do vrata te otvorila. Ugledala je pet svojih prijatelja; Idu, Marka, Danijela, Mirjanu i Stelu. ¨Booook¨: prijatelji su uzviknuli u isto vrijeme. Nina ih je pustila u kuću. Nije dugo prošlo kad je zvono opet zazvonilo. Nina je prišla vratima, otvorila ih i ugledala Domagoja i Matiju. ¨Uđite, uđite¨: rekla je Nina. Svi su otišli u dnevnu sobu. Samo je Nina bila u kuhinji te razgovarala na telefon. ¨Ispričajte me društvo. Moram na WC¨: rekla je Mihaela. Dok je odlazila na WC, putem je vidjela Ninu, kroz zamagljeno staklo kuhinjskih vrata, kako razgovara na telefon. Nina je ušla u dnevnu sobu te rekla: ¨Naručila sam pet jumbo pizza. Hoće li to biti dosta?¨.
¨Daaa¨: produljio je Danijel. Ida je najednom upalila televizor te ugledala vijesti:¨Snježna bujica će se nastaviti i kroz sljedeći tjedan. Preporučuje se vozačima da pripre…¨. Stela joj je uzela daljinski iz ruke te prebacila na nešto zanimljivije.
III
Cijelo društvo se razbacalo po kući. Bilo je 22:37h. Nije još dugo ostalo do nove godine. Ida i Mirjana su raspravljale o dečkima na zabavi. Marko i Domagoj su komentirali izgled cura. Svako na svoju stranu. Stela je otišla do wc-a na kat. Nina, organizatorica svega ovoga, pripremala je šampanjac. Prišao joj je Danijel. Tiho su čavrljali o događajima na zabavi. ¨Gdje je Matija?¨: upitala je Ida. ¨Ne znam, negdje skita po kući¨: Ida je čula odgovor ali nije shvatila tko je. Još je samo osam minuta ostalo do početka nove godine. Društvo se krenulo okupljat u dnevnu sobu, ali su poneki još uvijek skitali te ulazili i izlazili iz sobe. Zatim je najednom nestalo struje. Svi su se uplašili. Iz zabave krenuli su vrištat. Nakon nekog vremena svijetlo je došlo. Pao je smijeh. Svi su krenuli smijati od uha do uha. ¨Bilo je zabavno¨: reče Danijel. Ostali su pili pića ili jeli nekakve sitnice i potvrđivali glavom Idin izvještaj. U sobi je bilo njih petero; Marko Danijel, Ida, Nina i Mihaela. Ostalo je još pet minuta. ¨Ljudi hajmo siđite dolje sad će¨: uzviknula je Nina. Nije bilo odgovora. Najednom je sišla Stela. ¨Evo me¨: uzdahnula je. ¨Što se gore događa. Planiraju li ovi sići?¨: upitala je Nina. ¨Ne znam¨: negirala je Stela. Zatim su još dva člana sišla. ¨Idemo, još tri minute, nemojte nigdje ići¨: naredila je Nina. Otvorila je balkonska vrata da prosvježi zrak u kući, te da pripremi petarde i ostale sitnice koje su se planirale. Kada je otvorila vrata terase na podu je ugledala kako netko leži. Prišla je. Mislila je da se netko šali. Okrenula je tijelo: ¨AAAAAAA¨: vrisnula je. …………………………………………… Na televizoru se čulo odbrojavanje Nove Godine dok su svi stajali oko trupla. Tada su shvatili da je to …………………………………………………………………………………
IV
Nina je uzviknula: ¨Matija!¨. Krenula je vrištat. Domagoj je prišao truplu te pokušao napipat bilo. Zavladala je tišina. Zatim se Domagoj okrenuo i monotono rekao: ¨Mrtav je¨. Krenula je zbrka. Svi su se uplašili. Neki su krenuli plakat. Zatim je Danijel upitao: ¨Kako je umro¨. Domagoj mu je odgovorio: ¨Ne znam, pokušajmo otkrit¨: te je glavom pokazivao prema unutrašnjosti kuće. Zatim je Mihaela uzviknula: ¨Jeste li vi normalni, pozovite Hitnu!!¨ ¨Ne možemo, upravo sam provjerila telefonske linije, sve je u kvaru zbog kratkog nestanka struje¨: rekla je Mirjana. ¨Pokušajmo ovu misteriju doznati sami prije nego linija dođe. OK?¨: upitao je Domagoj. Svi su ga crno gledali. Zatim se Danijel izdvojio i rekao: ¨Može¨. Danijel i Domagoj su se stepenicama uputili na kat kuće. Za to vrijeme potreseno društvo je čekalo u dnevnoj sobi. Svi su bili zgroženi. Neki su cvilili, ali je uglavnom prevladavala tišina. Svi su tamo nekoliko minuta ostali u tišini. Tišinu je prekinulo lupanje po stepenicama. Domagoj i Danijel su sišli. Zatim je Danijel rekao: ¨Ne želim nagađati, ali je vjerojatno pao sa malog balkončića.¨ Svi su ga nijemo pogledali. Danijel i Domagoj su unijeli truplo u kuću. Odložili su ga u jednu od mnogih gostinjskih soba. Prekrili su ga posteljinom. Nakon nekog vremena kada je trema razbijena društvo se uzbrkalo. Krenuli su se kretat po cijeloj kući. Premda to nije bilo isto kao i prije no što su vidjeli truplo…
5. poglavlje, 1. siječnja 2008., nedjelja
Prošao je jedan sat nakon ponoći. Ida je uzela telefon, prislonila ga na uho te rekla: ¨Nema ni dalje linije¨. Stela se uputila u hodnik. Mihaela je prislonila uplakanu glavu na Ninino rame. Svi su lagano pričali. Zatim su čuli vrisak: ¨AAAAAAAAAAAA¨. Svi su se uzburkali. Krenuli su trčat prema mjestu s kojeg su čuli vrisak. Pred kupatilom je stajala Stela. Ruke su joj bile na licu. Plakala je. Domagoj joj je prišao. Pogled mu je skrenila nekakva crvena boja u desnom kutu svoga lica. Okrenuo je lice prema kupatilu. Bilo je prekriveno krvlju. Kada, umivaonik, perilica za rublje te pod na kojem je ležao Marko. Vidjevši to povratio je na pod. Ostalo društvo je polagano prišlo. Svi su se zgrozili kada su to vidjeli. Krenuo je vrisak. Ida je zadrečila: ¨Ja idem kući !!¨. Ostali su je pogledali. Nakon nekog vremena dok je uzbrkano društvo gledalo u Stelu i događaj u kupatilu, Ida je oblačila čizmice. Otključala je vanjska vrata ključem koji je bio u vratima te izašla. Uplakana Nina je otrčala do telefona. Nije bilo signala. Neki su krenuli obuvat svoju obuću dok su neki još uvijek nijemo gledali u ¨događaj¨. Zatim se uplakana Ida vratila iz vana. Zavrištala je: ¨Kapija je Zaključana! Nina, gdje je ključ!¨ Tražeći po ladici Nina je brisala suze sa lica.
Evo četvrtog poglavlja, nadam se da ćete uživati. P.S. KOMENTIRAJTE !
Evo ovako ja sam odlucio napisat novi krimic. On ce biti spektakl. Mislim pazit na sve pogreske i sve mislim dovest u red. Za njega se vec pripremam 2 tjedna. Ja sam odlucio ovaj krimic ne objavljivat sve dok ga ne napisem cijelog. Znam da se 80% vama nece dat njega citat cijelog vec vam je biilo lakse poglavlje po poglavlje al bas me boli briga. Cujemo se kasnije =)
Ak imate kakva pitanja samo napisite u komentarima =)
Ubojstvo u Bakaćevoj ulici >=)
Ponoc je
Vec je poceo padati mrak. Madame Marija se setala ulicama pricajuci sa njenom dobrom starom prijateljicom Matejom. Ulice su se krenule praznit. Bilo je oko 23:25h. Marija i Mateja su dosle do
krizanja dvaju ulica gdje su se uvijek razilazile. Mateji je najednom zazvonio mobitel. ¨Halo?¨: zapitala aje Mateja. Usljedilo je nekoliko trenutaka sutnje dok je Mateja slusala sugovornika na mobitelu. ¨Da sve ide bas onako kako sam ti i rekla. Da, da, da. OK ajde vidimo se. Pusa. Bok¨: pozdravila se Mateja te poklopila mobitel i stavila ga u dep sive jakne. ¨Tko je to bio?¨: znatizeljno je upitala madam Marija. ¨Ma jedan lik. Uglavnom pricam ti sutra, zurim kuci. Vidimo se¨: Mateja uzdahne. Svaka je otisla na svoju stranu. Vec je bilo 23:50. ¨Joooj moram bit kuci u ponoc.¨: mislila je Marija dok je setala ulicama do svoje kuce. Malo se pozurila. Zatim je cula skikanje macaka, kao da su se tuke. Prosli su je trnci. Krenula je ubrzano hodat. Zatim je najednom naisla na mjesto koje joj je prije bilo poznato jer se tamo kao mala igrala, ali ovaj put nesto je nedostajalo. Marija nije mogla shvatit sto. Nastavila je hodati misleci da nece stic. Ostala su joj jos dva bloka kuca do cilja. Zatim je presla ulicu. U daljini je vidjela nekakvu crnu spodobu kako je isla u suprotnom smjeru, tj. prema njoj. Hladnoca joj je ulazila medu vrata koji je bio pokriven ovratnikom jakne. Njen ubrzani tok ju je sve blize i blize priblizavao crnoj spodobi. Bile su vec tri minute do ponoci. ¨Necu stic¨: mislila je Marija. Spodopa joj se vec dovoljno priblizila da je ustvrdila da je to nekakva osoba koja je imala prekriven crni sal preko lica samo da vire oci, te je ta osoba imala crnu jaknu. Ruke su joj (osobi) bile u depovima jakne. Marija je krenula uocavat i najmanje pojedinosti na toj osobi. Zatim su se mimoisli. Mariji je na neki nacin pao kamen sa srca. ¨Stani¨: netko je promrmljao. Marija se uplasila. Okrenula je glevu te uocila kako crna spodoba bulji u nju. Uplasila je. Krenula je bjezat. Okrenula je glavu da jos jednom zaviri te uocila da ju je spodoba krenula hvatat. Skocio joj je adrenalin. Srce joj je krenulo ubrzano kucat. Zatim ju je spodoba prestigla. Bacila se na nju. Marija je krenula vristat. Marija je lupila glavom od beton kolnika. Malo je zastala. Krenulo joj s mutit u ocima. Vidjela je kako crna spodoba stoji ispred nje. Zatim je uocila kako osoba nesto vadi iz desnog depa. Uplasila se te su joj suze krenula lit niz lice. Od straha se nije usudila vristat. Samo je stenjala. Osoba je izvadila ruku iz depa a u ruci ... .
Istraga
Zvrrrr... zazvonio je telefon. ¨Halo¨: javio se inspektorica Ivana. ¨Ok, da, da... evo stizemo¨: uzdahnula je. ¨Tko je to bio¨: upitao je inspektor David. ¨Ma jos jedno mrtvo tjelo¨: uzdahnula je Ivana. ¨Jos jedno?¨: zacudio se David. ¨Ma de zovu nas, ajd idemo¨: Ivana je pogledala u svoj radni stol, obula jaknu te krenula. ¨Ina, opet si zaboravila mobitel¨: nasmijao se David. ¨Opet, haha, dok me neko napadne ja necu moc nikom javit koliko sam zaboravna¨: nasmijala se Ivana. ... nakon nekog vremena ... ¨Sto se dogodilo¨: upitao je David. ¨Opet sve po starom¨: odgovorio je Ivan Stvoric. On je bio patolog. Radio je u bolnici te su ga po ovom slucaju pozvali na teren. ¨Ne znam sta cemo. Nikako da ulovima tog gada koji ovo radi.¨ uzdahnula je Ivana. ¨O kome je rijec¨: upitao je David. ¨Marija Juric. izbodena je pet puta u stomak. Pokusala je pobjec ali sve opet po starom. na putu je iskrvarila.¨: rekao je Ivan. ¨Puff, kad uhvatim onoga ko ovo radi, ucinit cu mu isto samo sto cu sve ubode zbrojit.¨: nastrojeni raspolozen je rekao David. ... nekon nekog vremena... ¨Serijski ubojca hara nasim gradom. Dogodilo se jos jedno ubojstvo. Radi se o posve istom sistemu. Za dnevnik Andrea Čošagić, ugodna večer.¨: culo se sa televizora. ¨Ja se bojim...¨: promrmljala je Tea. ¨Ma daj ne budi djete¨: nasalila se Andrea. ¨Ma salim se¨: nasmijala se Tea. Andrea i Tea bile su najbolje prijateljice. Isle su u razred sa Marijom. Nisu se dobro slagale sa njom, ali opet nnije im bila losa prijateljica. ¨Mislim da to i nije najbolja tema o kojoj bi trebali pricat¨: ozbiljno je uzdahnula Tea. ¨Ma znam al sta ces, to se moglo dogoditi bilo kome¨: olaksala je stvar Andrea. Njih dvije nastavile su pricati i razgovarati te racati svaku pojedinu osobu, te si takodjer razradivale tko bi mogao biti ta osoba. ... za to vrijeme u Matejinom stanu ... ¨Nemogu vjerovati da se to dogodilo, jos jucer sam pricala sa njom. Trebala sam je pozvati kod sebe.¨: zalosnoje rela Mateja ispijajuci toplu kavu uz svog prijatelja Josipa. ¨Ja je ionako nisam volio, mislim da je to i zasluzila¨: Josip je okrenuo glavu. ¨Nemoj tako !! .... ding dong... ding dong... Mateju je prekinuo zvuk zvona na vratima. ¨Tko bi to mogao biti¨: Mateja se ustala te otisla otvorit vrata. Otvorila je vrata i ... ...........
¨Prijateljstvo¨
¨Vi ste gospodica Mateja?¨. ¨Da to sam ja. A vi ste...?¨: zbunjeno je upitala Mateja. ¨Inspektorica Ivana Kokosarev i moj kolega inspektor David Magic¨: potvrdila je Ivana te pokazala znacku. Mateja se prepala. ¨Sto se dogada?¨: bojazljivo je upitala Mateja. ¨Ja i moj kolega smo dosli u vezi slucaja Mairije Juric. Poznavali ste je?¨: upitala je Ivana. ¨Da poznavala sam je, bila mi je jedna od najboljih prijateljica. Ustvari zasto mi pricamo na vratima, udite...¨: predlozila je Mateja. Ivana i David su usli te ih je Mateja dovela do kuhinje gdje je sjedio Josip. ¨Sjedite,... ovo je moj prijatelj Josip. ... te je pokazala na njih... Josipe ovo su inspektori Ivana i David¨: rekla je Mateja. josip se prepao. ¨Ohh niissam misslioo smetatiii. Nista idem ja Mateja ajd vidimo se i sretno¨: uzmucao je Josip te otisao, obuko patike odjenuo jaknu te se uputio kuci. ¨On ima nekakvih problema¨: upitala je Ivana. ¨Ma ne samo tako reagira na policajce pogotovo na inspektore posto se nedavno dogodila ta nesreca. Znate on je poznavao mariju al se nisu bas slagali¨: krenula je pricat Mateja. ¨ ... ... Dobro. Prijedimo na stvar. Kad ste zadnji put vidjeli Mariju¨: upitala je Ivana. Mateja je ispricala inspektorima sve sto je znala. Oni su sve to sebi zapisivali u svoje blokice te uspitivali svojim pitanjima. Mateja im je pokusala na sve odgovorit. Zavrsili su. Mateja ih je ispratila. ... Inspektori su izasli te otisli u svoje postaje. ... nakon nekog vremena ... ... ... ... Vec je mrak krenuo padati na grad. Josip, Mateja su se setali. Mateja mu je ispricala sto se sve dogodilo. Bilo je vec 23:50h. ¨Joj u ovo vrijeme Marija je dozivjela nesrecu¨: tuzno je rekla Mateja. ¨Ma daj pusti to¨: rekao je Josip. Ulice su se vec totalno ispraznile. Mateja i Josip su usli u jednu ulicu. Bilo je mracno nije bilo svjetla. Mateja je uhvatila Josipa ispod ruke te su zajedno oprezno krenuli. U daljini su vidjeli sjaj ulicne lampe. Najednom su culi suskanje trece osobe iza njih. Josip se okrenuo i nije bilo nikog. Zapravo u to nije mogao biti siguran jer nije nista vidio, bio je potpuni mrak. Priblizavali su se svjetlu lampe. I Mateja i Josip su se samo stisli jedno uz drugo te setali misleci da sto prije dodu do svjetla. Opet su culi suskanje. Prepali su se. Srca su im krenula brze kucati. Josip je stao. Matea mu se u ubrzanom hodu izbila iz ruke. Stala je te se okrenula. Josip je stavio prst na svoja usta pokazujuci da suti. Nikog nisu culi. ¨Znao sam da cete stat... mislili ste da mi mozete pobjec. Pametniji ste no sto sam mislio¨: u daljini su culi kako neko prica. Shvatili su da se obazira njima. Prepali su se te krenuli trcati prema svjetlu. Josip je prestigo Mateju. Vec ju je izgubio u mraku. Tada je cuo vrisak... ¨Aaaaa¨ ... Mateja je uzviknula ...
Novi slucaj
Josip je vec pobjego iz vidokruga. Samo je iza leda cuo vristanje Mateje. Strah ga je oblio tjelom. Dosao je do djela gdje je bilo svjetlo. Okrenuo se u tamnu pustos. Instinkt mu je govorio da se vrati i pomogne Mateji dok ga je strah nagovorio da pobjegne. Odlucio se vratiti i pomoci Mateji jer su ga njeni urlici izluzivali. Kad je usao u tamu. Poceo je hodati da ga nitko ne cuje. Okrenuo je glavu te vidio covjeka na mjestu gdje je bilo svjetla. Imao je crnu jaknu i kapuljacu na glavi. Potrcao je Mateji. Najednom su urlici stali.Priblizio se i ugledo Mateju. Bila je oblivena krvlju. Josip je ugledo kako Mateja prevrce ocima. Kao da pokusava nesto pokazati. Josip je tada osjetio bol u glavi. Pao je. ... ... ... ... sutra ujutro... ... ... ¨Opet isto, ovaj put dvije zrtve¨: uzdahnula je Ivana kojoj je vec bilo dosta. Gradom je harao serijski ubojca koji je vec odnjeo vise od cetrnaest zivota a ona nemoze nista uciniti. ¨Idemo vidjeti sta se tamo desava¨: stvar je olaksao David. ... ... na mjestu zlocina ... ... ¨Ovo je cudno. Mateja Dujmovic izbodena je vise od jedanaest puta dok je Josip Glavic iskrvario na mjestu dok je bio u nesvjesti. Mozete vidjeti da ima ranu na glavi te da su mu izbodene noge, valjda da se nemoze kretati. Ubojca opet nije nista ostavio za sobom¨: patolog Ivan je pricao inspektorima. ¨Ovo vec postaje jezivo. Marija je isla u razre sa ovo dvoje. Kad su umrli¨: upitao je David. ¨Skoro tocno pa dvanaest sati prije Mateje¨: rekao je Ivan. ¨Odvezite ih u mrtvacnicu a ti Ivane dobro pregledaj sve tri trupla mozda nesto nades. Davide idemo natrag u postaju.¨: rekla je Ivana kojoj je vec svega bilo dosta. ... ... ... ... ... pet sati kasnije ... ... ... ... ¨Pojavile su se jos dvije zrtve. Serijski ubojca hara gradom. Gotovo na isti nacin su ubijeni Josip Glavic i Mateja Dujmovic. Uzroci smrti neznamo ali znamo da se dogodilo ubojstvo. Za dnevnik Andrea Cosagic, ugodna vecer¨ odzvanjao je TV. U sobi su sjedjele Andrea, Tea te njihova prijateljica Margareta koju su zvale Megi. ¨Uzas, prvo Marija, pa onda Josip i Mateja. Mozda sam ja sljedeca¨: stenjala je Margareta. ¨Ma daj odi si samo kupi suzavac i sve ce biti uredu. A ubiti oni su to i zasluzili. Bili su gadovi.¨: rekla je Andrea. ¨Nemoj tako ja sam bila dobra sa Matejom¨: rekla je Tea. ¨Meni je ovo sve uzasavajuce. Mislim da bi bilo najbolje da mi cure ostanemo kod mene prespavat OK?¨: bojazljivo je upitala Margareta. ¨Ajde dobro ja sam za¨ ¨I ja¨: rekle su Andrea i Tea. ... ... u to vrijeme u postaji ... ... Zvrrr Zvrrr... zazvonio je telefon. ¨Halo? Ok stizemo¨: rekao je David. ¨Idemo u mrtvacnicu Ivan ima nesto za nas¨: dovikom je rekao Ivani. ¨Napokon. Samo se nadam da je nesto dobro¨: uzdahnula je Ivana. ... .... ... nakon nekog vremena u mrtvacnici ... ... ¨Sta imas¨: znatizeljno je upitala Ivana. ¨Nasli su oruzje kojim je ubijem Josip. Bila je to metalna cijev. Eno pogledajte ... ... Nasao sam Otisak prsta na njoj. Pogledo sam internetu i pripada Margareti Teskeri¨: rekao je Ivan. ¨Imas jos nesto?¨: upitao je Ivan. ¨Nista posebno mogu vam samo nabrajati uzro0ke sto vec znate, ... uglavnom nista zanimljivo sto ce vam pomoci¨: odgovorio je Ivan. ¨Ahh idemo onda preispitat tu Margaretu da vidimo sta se tu dogada¨: sa olaksanjem je rekla Ivana. .... .... .... .... ... .. ... ...
Izazov
ding dong... ... ding dong... ¨Tko je sad u ovo doba¨: Margareta se zacudila te pogledala u Teu i Andreu. ... Zatim je Margareta otvorila vrata. ¨Dali ste vi Margareta Teskera¨: upitala je Ivana dok je David stajao pokraj nje. ¨Da to sam ja. Sto se dogada¨: zbunjeno je upitala Margareta. ¨Margareta Teskera uhiceni ste zbog ubojstva Josipa Glavic. Podite s nama.¨: viknuo je David stavio lisice Margareti te ju gurnuo prema autu. Tea i Andrea su zgrozeno gledale svoju prijateljicu kako odlazi. ... u postaju ... ¨Gdje ste bili jucer oko 11 i 12h?¨: upitala je Ivana. ¨Kod kuce gledala filmove. Ja nisam ubila Josipa. Vjerujte mi. Ja to nebi mogla¨: uzviknula je Margareta. ¨Kako onda dokazujete svoje otiske prstiju na metalnoj sipci kojom je ubijen Josip Glavic¨: lukavo je upitala Ivana. ¨Pa neznam mozda je podmetnuto. Ali ja to nisam napravila !¨: zaplakala je Margareta. ¨Zadrzat cemo vas u pritvoru do daljenjega¨: rekla je Ivana te naredila strazaru da pritvori Margaretu. ... ... ¨Ti jos tu nesto gledaj a ja odo kuci se malo odmorit umorna sam jako. Pogledaj vec je 11.15h¨: uzdahnula je Ivana. ¨Oces da te ja odvezem¨: upitao je david. ¨Ma ne treba. Ici cu pjesice¨: odgovorila mu je Ivana. ... zatim je Ivana obukla kaput te se uputila kuci. Razmisljala je o slucaju na kojem radi. Dali Margareta moze biti povezana sa svim tim. Razmisljala je o dokazima koje je skupila u svim ubojstvima. Tada je cila nekakvo suskanje iza sebe. Naglo se okrenula. Nije bilo nikog. Nastavila je hodat misleci da je to sve dio njene maste. Zatim je osjetila toplinu u ledima. Shvatila je da joj je neko zabo noz u leda. Zatim je opet nekoliko puta osjetila kako ju neko probada. Pala je na pod. Urlikala je no nazalost to nije pomagalo. Okrenula se i vidjela osobu u crnoj trenerci sa kapuljacom na licu. Zatim je osjetila umor. Zaspala je ... ... ... ...
Osuda
¨Sto se dogodilo?¨: upitao je David. ¨Jos jedna zrtva, ovaj put i meni i tebi jako poznata¨:odgovorio je Ivan te pokazao Davidu tjelo Ivane. David i Ivan su saglnuli glave. Usljedilo je nekoliko trenutaka sutnje. Zatim je David rekao:¨Pronaci cu tog gada makar mi to bilo zadnje¨. ¨Barem znamo da ona Margareta nije ubojca¨: predpostavio je Ivan. David ga je pogledao i otisao. ... nakon nekokg vremena ... Vec je pao mrak na grad. Tea je nazvala Andreu: ¨Ajde dodi do mene, sad ce uskoro poceti film. Imam kokica pa da gledamo¨. ¨OK ajd sad cu doc.¨: odgovorila je Andrea. Obukla je jaknu, obula cipele te izasla i zakljucala vrata svojeg stana. Bilo je 22:40. Uputila se prema kuci svoje prijateljice. Cijelo vrijeme je imala dojam kao da ju netko sljedi. Usla je u tamnu ulicu. ¨Bumm¨: zaculo se. Andrea je pala. Nije se micala. Nije imala snage nista reci a kamoli vristati. Suze su joj krenule navirati. Zatim je ispred sebe vidjela nekakvu zenu. Zamutilo joj se te je pala u san iz kojeg se nije probudila. ... ... Sljedece jutro ... ... Zvrr Zvrrr... ... zvonio je mobitel Davida. ¨Halo¨: upitao je. Usljedila je tisina. David je poklopio mobitel. ¨Jos jedna zrtva?¨: rekao je sam sebi. Kada je stigao na mjesto zlocina tamo ga je cekao Ivan pokraj kojeg je bilo nekakvo nepoznato lice. ¨Bok¨: pozdravio je David. ¨Stigao si. Da te upoznam. Ovo je tvoj novi prartner koji ce raditi na ovom slucaju umjesto ... ... znas vec koga¨: rekao je Ivan. ¨Bok ja sam Robert Lasisch, privatni inspektor¨: obratio se Robert Davidu. ¨Bok, David Magic, inspektor¨: odgovorio mu je David: ¨Sto imamo?¨. ¨Zrtva je ubijena pistoljem. Nasli smo pistolj u obliznoj kanti za smece. Na njemu samo nasli otisak prsta. Navodno pripada Margareti Teskeri¨: uzdahnuo je Ivan. ¨Margareti?? Ali pustili smo je jucer. Neznam zasto bi odmah isla nekoga ubit. Roberte idemo je privest¨: rekao je David. ... ... u policijskoj postaju ... ¨Gdje ste bili jucer oko 21h i 23h?¨: upitao je David. ¨U svome stanu gledala film¨: rekla je Margareta. Tada je David izgubio stpljenje. Otisao je i ostavio Margaretu. U sobu za ispitivanje je usao Robert. ... ... nakon 35min ... ... ¨Nista od nje¨: brani se odgovorima "Ne Znam" rekao je Robert Davidu. ¨I mislio sam, zadrzat cemo je u zatvoru do sutra da vidimo dali ce biti zrtava ove noci. ... ... ... ...
¨To je strasno. Ubijeni su Marija, Josip, Mateja i sad jos i Andrea. Ja sam sigurno sljedeca¨: placuci je rekla Tea. ¨Ma nebrini, samo ostani kod kuce i bit ce sve uredu¨: rekla je Teina sestra Erga. Nadimak joj je bio Erga dok joj je pravo ime bilo Ergotika. ... .... David se vozao ulicama razmisljajuci. Mnogo mu je pomisli proslo kroz glavu. Zatim se vratio kuci i zaspao. ... Probudilo ga je nekakvo suskanje pokraj sebe. Otvorio je oci i vidio neku crnu osobu iznad sebe. Naglo je reagirao. Nogama ju je gurnuo. Zatim je uzeo pistolj te zaprijetio osobi u crnom da se nemice. Upalio je svijetlo. Zatim je naredio spodobi da skine kapuljacu. Kad je skinuo kapuljaci vidjeo je ... ... ... ... ... ...
Zadnje poglavlje: Raplet dogadaja
... ... ¨Bum¨: David je pao. Netko sa strane ga je ustrijelio u lijevu nogu. Pao je. Tada je izgubio svijest. ... ...
¨Hahaha. Mislio si da ces se izvuci. Tvoja prijateljica je umrla, tako da trebas i ti. Hmmm ostali su mi jos Tea i onaj novi Robert Lasisch posto moram ubit sve koji su sudjelovali u ovome. Vjerovatno si se cudio kako to da nikad nisi imao nikakvih dokaza. Zato sto sam ja to sakrio¨: rekao je Ivan Stvoric, patolog. David nije bio u mogucnosti pricati. ¨Znam da nemozes pricati, zato cu te upoznati sa svojom saveznicom¨: uzdahnuo je Ivan. Tada je u sobu usla Margareta. Smijala se kao vrazica. Bilo joj je drago sto ona ima kontrolu nad inspektorom. Uzela je noz te ga prislonila uz vrat. Htjela mu je prerezati vrat kad ju je netko upucao u glavu. Pala je te je lokva krvi krenula liti iz nje. Zatim se Ivan okrenuo. Cekala ga je ista sudbina takodjer je bio upucan u glavu. Tada je Rober utrcao u sobu. Odvezao je Davida te mu rekao: ¨Sve je uredu sad. Ubojce su rijesene¨ David je dosao do daha. Ustao je sav u soku. Margaretino i Ivanovo truplo su odvezeni na obdukciju. ... ... nekon nekog vremena u postaji ... ... Bilo je skoro 22:30h. David i Robert su zavrsavali slucaj. ¨O moj boze. Davide upravavo sam dobio prijavu da je nadeno jos jedno truplo. Svjeze.¨: sa uzasem je rekao Robert. ¨Zar opet?¨: upitao je David. ¨Da na potpuno isti nacin, netko se opet igra sa nama¨: drhtavim glasom rekao je Robert. ... .... ............................................
Ponovni susret
Kada je David cuo tu vijest zaledio se. Na trenutak je prestao razmisljat a onda reče: ¨Tko je sad?¨ Rober ga je pogledao sumnjicavim ocima te reče:¨Idemo na mjesto zločina da vidimo sto se to tamo desilo¨. ....................................... na mjestu zločina ..................................
¨Sto imamo Džebko?¨: upito je Robert. ¨Pa, ja neznam sto se dogadalo kod onih prijasnjih tijela ali ovi su poprilično hladno ubijeni¨: rekao je Džebko. On je bio novi patolog. Zvao se Džebko Džeba. ¨Tko je zrtva¨: upitao je David. ¨Hmm, evo ga... Tea Šetina ... pet puta izbodena u leđa. ................................................................................................
Kao sto sam vec rekao imamo vise tijela. Drugo pripada naime Andrei Čošagić, reporterki dok treće pripada Dominiku Blaževcu njenom kamermanu¨: uzdahnuo je Džebko. Robert i David stojali su smrznuti. Nisu se mogli pokrenuti. Prosli su ih trnci. Imali su predosjecaj da su oni sljedeci. ¨Tu mora biti nekakva caka. Džebko odi u labaratori, pregledaj ta tri trupla, ali nezaboravi pregledat i sve prije koji su povezani za ovaj slučaj. Mozda nam nesto otkrije poso je Ivan ionako sve to tajio. OK?¨: reče David. Džebko je samo stojao te mu potvrdio glavom.
¨Ajde Saro pozuri se zakasnit cemo¨: izderala se Trefka. ¨Evo, evo idem¨: promrmljala je Sara. Njih dvije bile su jedne od boljih prijateljica. Takodjer su isle u razred sa Marijom, Matejom, Josipom, Andreom, Margaretom i Teom. Sata i Trifka isle su se nac sa ostatkom razreda da izraze pocast preminulima. ¨Da ti iskreno kazem meni je malo glupo ic na to¨: uzdahne Sara. ¨Znam kako ti je i ja sam se tako osjećala dok sam isla na pogreb svoga djeda¨: tjesila ju je Trefka ¨No hajde idemo¨. Sara i Trefka su posle. .......................... .........................................
U salonu koji se zvao ¨Kod Majerovih¨ okupljali su se suucenici preminulih. Sara i Trefka su usle zadnje. ¨Kao sto znate mi smo se okupili ovdje da izrazimo pocast nasim preminulim kolegama iz razreda¨: zamucala se Mirta ¨Sada bih molila trenutak sutnje da izrazimo pocast¨. U salonu nije bilo puno ljudi. Tamo su bile Trefka, Sara, Mirta, Tena, Danijel, Marko, Ljubo, Matea, Kresimir, Stjepan i Barbara. Razred nije bio velik ali je bio slozan. Nakon tog trenutka sutnje Mirta je progovorila: ¨Mislim da bi bilo najbolje da sad odemo izrazit pocast svima njima na groblje¨. Svi su se slozili te krenuli. Kresimir je pokusao otvorit vrata ali je shvatio kako su zakljucana. Svi su se zacudili. Drugih vrata u salonu nije bilo. Vani je vec bio mrak tako da ih nisu uspjeli nikog vidjeti vani. Tada su se svjetla u salonu ugasila. Poceo je vrisak. Svi su se uzburkali. Netko je pokusao nesto rec ali se od galame nije culo. Tada je predvladala tisina. Nije se nista culo. ................................
Sutra ujutro.
David i Robert susreli su se na ulazu u policijsku postaju. Usli su te su razgovarali o nekim stvarima. Na ulazu ih je docekala portirka. ¨Inspektore David, upravo smo dobili vijest o velikom Masakru u ¨Kod Majerovih¨. Receno mi je da vam kazem i da vas posaljem tamo¨: rekla je portirka Mirjana. ¨Molim??!!¨: David se zaprepastio ¨Masakr???, Roberte idemo vidjet sto se to desilo Džebko je vjerovatno vec tamo. .............. Robert i David su krenuli. .........................
Kada su David i Robert tamo stigli docekao ih je stravican dogadjaj. Preko deset trupala bili su poslagani jedno na drugo. Tamo ih je cekao Džebko. Prisao im je: ¨Nemozete vjerovati? Ni ja nisam mogo, no idemo ovo nabrzinu pregledat. Samo da vam kazem nasao sam nesto na onim truplima. Svi su imali nekakav znak na peti desne noge. Neznam sto je to¨. David i Robert su ostali smrznuti gledajuci onjaj dogadjaj. Robert je upitao: ¨O kakvom se znaku radi?¨. ¨Nekakav krug u kojem je sidro¨: odgovorio je Džebko. David je tada zastao. Kao da se necega sjetio. ¨Cekaj. Krug u kojem je sidro? Pa poznato mi je to. Dok smo ja i Ivana isli ispitat Mateju, dan nakon ubojstva Marije, tamo smo sreli Josipa. On je imao tetovacu na zadnjem djelu vrata. Upravo takvu¨: rekao je David. ¨Ali to je nemoguce, Josipovo tjelo sam jucer prekontroliro i mrtav je 100%¨: podsmijao se Džebko. Usljedila je tisina. ................................................
Sutradan
Robert se probudio te zatekao Davida u svojoj sobi. Protrljao je oci. Zaprepastio se. ¨Stttooo ttii tu rradddiiss?¨: zamuckivao je Robert. ¨Nikad neces pogodit. Budalo jedna kako nisi shvatio. Sve ovo vrijeme ja sam bio ubojca. Ono s Ivanom i Margaretom sve je bilo isplanirano samo sto ih ti nisi trebao ubit¨: rekao je David. Tada je Rober posrnuo za pistoljem ali ga nije bilo. ¨Nemoj se trudit¨: rekao je David te izvadio pistolj. Upreo je u njega te ga upucao. Robert je pao. David mu je prisao da mu provjeri bilo, nije nista osjetio. Tada se nasmijao. Ostavio porukicu na stolu Robertovog stola te se propuco kroz glavu.
The End
Skolske zabludi
¨Povijest, ko jos voli povijest?¨ mislila je mala Mejra. Mejra je isla u 8r i za tocno tjedan dana je trebala pisat test iz povijesti. Nakon sest dana... mala Mejra je sjela za stol, kao ucit ce, al nije ! Imala je malog brat Mehu koji ju je zijeli dan zadirkivao. Mala Mejra isla je u prvu smjenu te je znala ako oce naucit te proklete dvije cjeline da se nesmije sjetit u ponoc vec u 23:30. I tako ona sjela za stol stavila knjigu i krenula ucit. ... ... ... ... 04:00h ujutro.... Mala Mejra se probudila te shvatila da povijest nije ni pogledala ali bilo je prekasno, odpavala je jos 2 i pol sata te s obukla pripremila za skolu i otisla. Povijest je imala 4. sat. Na 1. satu ju je docekalo iznenadenje: test iz povijesti se pise tek za tjedan dana. Pao joj je kamen sa srca. Na 2. satu joj se zivot zgadio, naime uspostavilo se da se test ipak pise. Na 3. satu su joj rekli da se test nepise. 
Te na kraju na 4. satu je saznala da se test ipak pise. Naime mala Mejra sjedila sa jednom ucenicom Zeinetom koja je ucila lekciju za lekcijom te uzastopce sve znala. Mala Mejra se ponadala da ce imat koristi od Zinete ali ju je nastavnica premjestila. Mejra se nasla u veoma neugodnoj situaciji. Sjedila je u zadnjoj klupi bez ikake pomocu bez icega. Najednom je cula: ¨Mejro, Mejro pomozi¨: doviknuo je Ilija ali je Mejra rela: ¨Neznam nist¨. Tad je naastavnica Dzazita to cula i istjerala Malu Mejru van. Mala Mejraa je dosla pred nastavnicu te rekla: ¨Slusaj nist nisam ucila, i jos me stavis u zadnju klupu, i sto je najgore jos me izbaacis saa nastave: idi u ... .... ... ...! !! ... ... PLJUS! mala Mejra je dobila samar i na kraju istjerana je iz skola...
Osveta
Nije proslo dugo no sto je Mejra promjenila skolu, kad ono novi problemi. Necemo sad nabrajati koji al bilo ih je dosta. Njena vec spomenuta prijateljica Zineta je takodjer promjenila skolu zbog svoje prijateljice... One su bile jako dobre prijateljice.
Jednom dana je Mejra krenula u trgovinu. ¨Dobar dan¨: rekla je te je zatrazila jogurt sa visnjama za svoju mamu Ismetu koja ju je natjerala da joj to kupi. Trgovkinja joj je uzvratila pozdrav te rekla da nema takav jogurt. Mala Mejra je dobila izljev bjesa te joj je krenula svasta govorit... buuum treees mala Mejra bila je istjerana iz trgovine. Sutradan se Mejra htjela osvetit te je cekala tu istu trgovkinju da joj dode i kaze sto misli, ali neee mejra je bila lukavija podmetnula joj je zamku... Cekala je na klupi maskirana kao u neku muslimanku. Cekala je dobra 3 sata kad je nakraju dobila BINGO. trgovkinja je izasla. Mejra se uputil prema njoj. Na Aveniji 3 trgovkinje se zaustavila pogledala ljevo desno te presla zebru. ¨Sve ide bad onako kako sam predvidjela,,¨: rekla je mejra. Mejra je dosla do trgovkinje te se predstavila kao jedan siromasna djevojcica te ju zatracila za koju kunu no trgovkinja ju je odbila. Mejra je to fino primila, misleci da sve ide po planu. Trgovkinja je dalje nastavila hodat te usla u svoju zgradu u kojoj zivi. Mejra je vidjela zgradu al je bilo problem saznati koji kat koje prezime i koja vrat. Nekako je mejra to saznala te je cekala 3h ujutro kad je dosla na vrata pozvonila jednom, dvaput, i treci put joj je trgovkinja otvorila... Mejra ju je napala i srusile su se na pod............
Razvoj protokola
Mala Mejra srusi trgovkinju na pod.... Trgovkinja dohvati rukom vazu udari Mejru u glavu i onesvjesti je. Mala Mejra se najednom probudi i shvati da je zavezana na stolici u nekakvoj kuhinju. Imala je jabuku u ustima i preko toga svezana krpa. Odlucila je da se nece derat da se neugusi. Zatim je dosla Trgovkinja. ¨Sta je, mala bestijo¨ : rekla je trgovkinja koja se zvala Joska. Mejra joj se nije usudila nista reci posto je Joska imala noz u ruci. Zatim je Joska prisla Mejri prislonila joj noz na grlo i rekla: ¨Zbog tebe sam umalo izgubila posao a ti me jos i napadnes, bit ce posljedica mala moja¨. Mejra je samo bljedo gledala i nista nepoduzimala. Joska je odliucila ostavit Mejru u stanu dok ne dihidrira i ne nauci lekciju. Joska je izasla iz stana i otisla na posao. Mejri je pao kamen sa srca. Pocela se tresti, migoljiti, grebati te na jos mnoge nacine je pokusala se izvuc iz stolice i poveza koji su cinili konop i selotep. Od silnog trgenjanja su joj se pojavile rane na rukama. Shvatila je da ce ici samo na lukav nacin. Sa svoje desne strane gdje je bio stol, ugledala je telefon. Pokusala ga je dohvatit glavom ali jojs nije islo. Napregla se i stavila ga na vrh stola taman njoj na domet. Zatim je nosem utipkala 92 al joj nije uspjelo, Joska je iskljucila linije. Mejra je od umora zaspala.... nakon 7 sati..... Mejra se probudila i osjetila oko seber vonj i smrad. Bio je nepodnosljiv. Shvatila je da se nalazi u kanti za smece. Kad je dosla kuci mama ju je docekala spavajuci. Mejra je odlucila neprobudit je te je otisla se otusirat. Kad je zavrsila tusiranje u susjednoj sobi gdje joj mama spava se zacuo krik: ¨AAAAAA¨. ¨Bum¨ : zacuo se prvi pucanj. Mejra se zaledila. ¨Bum Bum¨ dosla su jos dva pucnja. Mejra se odlucila zakljucat u kupaonici. Cekala je taom 2h smrznuta te kad je napokon skupila snage otvorila je vrata te vidjela velike lokve krvi po stanu. Ali nikog nije bilo. ¨DuMM¨ Mejru je netko udario, pala je....
Varka
... Mala Mejra se probudila sva u modricama. Shvatila je da se nalazi u svojoj sobi. Nije se mogla kretati. Zatim joj je prisao jedan covjek. Nije mu mogla vidjet lice. Bio je mrak. ¨Kad bude vrijeme suocit ces se sa istinom¨ : promrmljo je. Maloj Mejri su pocele suze lit niz lice. Toliko se bojala da je odlucila zastpat. Kad se probudila, nasla se u svoj krevetu. Mogla se kretati. Otrcala je u kuhinju te zahvatila Ismetu, svoju majku, te malog Mehu, svog brata, kako sjede na stolu i jedu. Sva je planula od srece. ¨Napokon si se ustala, Mejro, ajde jesti dok se ne ohladi¨: rekla je Ismeta. Mejra je samo kimnula glavom te sjela za stol. .... nakon 2h.... Mejra se spremila za skolu, stavila torbu na leda te se zaputila ka skoli. Na krizanju ulice nedaleko od skole se nasla sa Zinetom. Mejra je u daljini uocila policiju. Krenula je Zineti pricat svoj san. Isprva ju je Zineta bljedo gledala dok joj je Mejra pricala svoje pustolovine sna. Bila je uvjerena da joj je sve ono bio san. ¨Mozda to i nije bio san¨: Zineta je ozbiljno rekla, te je banula u smijeh. ¨Sala¨: rekla je Zineta. Tada su se Mejra i Zineta nasle ispred svoje nove skole. .....nakon kraja nastave....... Mejra i Zineta te njihove nove dvije prijateljice, Jana i Senka, te njihov novi prijatelj, Mejohimir, su krenuli kuci. Na krizanju nedaleko od skole gdje su se razisli. U Mejrinom smjeru su se uputile Jana i Mejohimir. Pricali su i raspravljali o tome dali postoje izvan zemaljska bica. Najednom se Mejohimir sjetio necega, te je potajice rekao Mejri i Jani. ¨Cure slusajte, u mojoj zgradi se jucer desilo nesto nevjerovatno. Cuo sam dva pucnja. Policija je sada oko moje zgrade te ispituje sve nadleze.¨ Mejra je stala. Uplasila se. Pocela je bljedo gledati svoje prijatelje te je upitala lagano: ¨Aaa ggdjee ttiii ziiiviiiiss?¨: Mejra je drhtavim glasom upitala. Mejohimir je primjetio nesto cudno kod Mejre te je pitao dali oj je dobro. ¨NE SKRECI SA TEME, GDJE ZIVIS??!¨ : Mejra se izderala. Mejohimir je rekao Tiranjska ulica (ista ulica gdje i Mejra zivi). Mejra se uplasila. Pobjegla je. Kad je dosla kuci nikog nije bilo... Pogledala je po svom sobama te otisla u kupaonicu gdje se zakljucala. Tamo je cekala 15min, kad je izasla legla je na krevet. ...........Nakon 2h...... Mejra se probudila, bila je sama u stanu. Zapravo je shvatila uzrok njezinog budjenja. Probudilo ju je zvono na vanjskim vratima. Prisla im je pogledala na kljucanicu i vidjela Mejohomira i hrpu ljudi iza nje. Otvorila je i vidjela svoje kompice koje je zvala ¨poslijeskolski kompici¨. Zineta ju je zapitala sto se desilo. Mejra im je ispricala sto joj se sv desilo te da je Mejohimirovom izjavom shvatila da to nije bio san. Zatim je u Mejrinom stanu nestalo struje. Predvladao je mir. Zatim je Mejra osjetila umor te je pala na pod............
Vracanje duznosti velikodusnosti
Mejra se probudila sama svezana u istoj kuhinji gdje ju je Joska zavezala, tadjer se nasla u totalno istoj situaciji i telefon je cek bio na rubu gdje je bilo utipkano 92. Mejra se prepala. Zatim je maskirana osoba usla u sobu. Na sebi je imala masku klauna sa crnim ocima te je ta osoba imala spravu za izmjenjivanje glasa. Mejra nije bila u stanju pricati ali je zato ta osoba krenula zastrasujucim glasom pricati: ¨Receno ti je da ces jednom otkrit istinu, to vrijeme jos nije doslo ali ce doc uskoro. Vjerovatno se pitas gdje su ti prijatelji. Odgovor je jednostavan. Oni su samo dio tvoje maste. Na tebi je da odgonetnes kako kada i gdje. U zadnje si vrijeme prozivjela veoma tesko razdoblje, svasta ti se dogodilo a razloge i uzroke nisi mogla shvatit. Jos cemo te neko vrijeme drzati u neduomici a tada ces shvatit sto se desilo.¨ ..... minuta sutnje je predvladala.... Tada se osoba sa maskom ustala te izasla iz stana. Mejra je bila veoma uplasena. Srce joj je neprestano kucalo. Nije znala sto da napravi. Zatim su dvoje osobe usle u sobu prislonile su Mejri neku cijev na usta. Mejra je to udahnula te zaspala. Probudila se opet u vonju i smradu. Prepala se. Odlucila je neic kuci. Sve joj je to bilo prestravicno. Cijelo je vrijeme plakala. Odlucila je nista ne poduzimat. Setala se ulicama. Bio je mrak. Najednom je cula nekakve krikove. Prestasila se te je otrcala kuci. Vidjela je majku kako spava. Odlucila ju je nebudit vec se otic otusirat. Tad je stala. Shvatila se da se nesto ponavlja, to se vec desilo. Nije se otisla otusirat vec je probudila mamu. Mama joj je bruno reagirala. Zatim joj je majka naredila da se ode otusirat. Mejra je poslusala. Dok se tusirala ponavljala je rijeci: ¨To se ne dogada, to se nedogada...¨ Zatim je zavrsila sa tusiranjem. Cula je pucanj. Pokusala je istrcat iz kupaonice al je bilo zakljucano. Lupala je od njih. Zatim je cula jos 2 pucnja ko i po starom. Vrata su se najednom otkljucala. Sve je bilo po starom. Ovaj put je bila pametna otrcala je u kuhinju okrenula se prema zidu i drzala noz u ruci. Zatim su je iz zida naajednom krenule gusit ruke. Ozljedila je ruke te istrcala iz kuce. Bila je u pidami, te u kasnim vecernjim satima trcala po gradu. Najednom je dosla do dijela gdje je vidjela u daljini ostatak grada ali nije mogla proc. Kao da je nekakvo staklo bilo podmetnuto. Tada se pojavila osoba sa maskom. ¨RECENO TI JE DA NISTA NEPOKUSAVAS¨: izrdero se te je ustrijelio Mejru u nogu. ..... ..... ....
Konac Dogadaja
¨Aaaaaa¨: derala se Mejra dok je padala na pod. Udarila se u glavu te dobila manji potres mozga. Najednom se probudila u nekakvom studiju. Sve je bilo crno, oko nje kamere, a ispred nje svi ljudi koje je znala i ikad vidjela. ¨Sto se dogada?¨: zbunjeno je upitala Mejra. Usljedilo je nekoliko minuta sutnje te se pojavila osoba sa maskom. ¨Receno ti je da ces doznat istinu. Nije sve islo po planu ali tvoja znatizelja je ubrazala tijek dogadaja. Doslo je vrijeme da saznas istinu. Mozda je neces primiti na sasvim normalan nacin ali se sa tim moras pomiriti¨. Osoba je zatim skinula masku. Mejra je ugledala nekakvo nepoznato lice. ¨Ime mi je Čunjo Pejranoljokoviratic¨: rekao je. Mejra je bila zbunjena, nije znala sto da radi pa se izderala:¨Sto se tu dogada? Nek' mi netko objasni¨. ¨Vrijeme je da se suocis sa istinom. Slusaj pazljivo i nemoj me prekidat u dok ti pricam¨: ustrojeno je rekao Čunjo. ¨Od tvog rodenja pa sve do sad provela si zivot pod nadzorom. Zivjela si u jednoj velikoj kupoli koji si nazivala svojim gradom. Tvoja kuca i sve zgrade koje si vidjela su zapravo studio. Tako su te i ruke krenule gusit iz zida. Sve osobe koje si znala bile su placene da glume tvoje poznanike. Tvoj otac poginuo je u udesu, dok je tvoja majka poginula poslje tvoj rodjenja. Sigurno se pitas zasto smo te onoliko puta testirali i zasto smo te plasili. Htjeli smo vidjet reakciju na djetetu tvojih godina. Imas li kakvih pitanja¨: uzdahnuo je Čunjo. Mejra se ustala, pocela plakati i pala na koljena. ¨Zar vi mislite da je ljudski zivot igra?!¨: izderala se Mejra. ¨Mi nemislimo da je ljudski zivot igra. Zbog ovih eksperimenata smo te odlucili nagraditi velikom novcanom nagradom te tretmanom da sve ovo zaboravis.¨: odgovorio je Čunjo. Mejra se zaustavila, obrisala suze sa lica te zbunjeno pogledala ostatak ljudi koji su buljili u Mejru kao da je izvanzemaljsko bice. Mejra se ustala te se izderala:¨¨ Netrba meni vas novac !!!¨. Pocela je bjezati. Hrpa ljudi se okupila oko Mejra te se nasla u nekakvoj vrsti klopke. Suze su joj pocele navirat. Ponovo je pala na koljena. Čunjo joj je prisao te je uhvatio za ruku. ¨Podi samnom¨: rekao je Cunjo. Doveo ju je do nekakve zgrade. Prosli su je te su se nasli ispred visokih crnih vrata. Kad su ih otvorili vidjeli su prostranstva prirode. ¨Stuido se nalazio na jednom pustom otoku kojeg smo preuredili te koji je bio povoljan da svako godisnje doba sudjeluje.¨: uzdahnuo je Cunjo. Mejra je krenula trcat po livadama. Zatim je dosao po nju auto. Usla je u auto. Nisu se dugo vozili kad su dosli na aerodrom. ¨Sad si slobodna te mozes ic u svoji drzavu gdje ces sve vec imat napravljeno. Ti si poznata u svijetu. Cijeli svijet te mogao pratiti na svojim televizorima.¨: prosaptao je Cunjo. Zatim je Mejra digla ruku te osamarila Čunju. Gurnula ga te otrcala. Ljudi su krenuli trcat za njom no adrenalin je predvladao Mejrom te ju nisu mogli stic. Mejra se zatrcala misleci da moze preskocit jamu siroku 2m. Skocila je udarila se u rub kraja jame te pala u jamu. Nekoliko se ljudi okupilo oko jame. Mejra je umrla. Skupina ljudi pocelo je plakati posto su bili veoma povezani s Mejrom. Cunjo, organizator svega, zavrsio je u zatvoru zbog navodnog ubojstva. Mejrin zivot mozda nije bio dugacak ali je bio veoma uzbudljiv. ..... The End..... =)
Kraj Price =))))!!!
